Празник Христовог рођења – Божић / The Nativity of our Lord – Christmas

nativitycard - CopyБОЖИЋ (грч: Χριστούγεννα), рођење Господа нашега Исуса Христа у Витлејему (Мт 1,18-25). Највећи хришћански празник после Васкрса. Због посебног значаја, у Црквеним књигама назива се и „Мала Пасха“, а Св. Јован Златоусти назива га „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Дан Христовог рођења је тренутак промене у природи, крај једногодишњег циклуса и час када стара година препушта време новој. На иконографским представама слика се пећина у којој је Богородица уз дете положено у јасле. У пећини или испред ње седи Јосиф, ослобођен сумње у Маријину верност и пастири задивљени божанским рођењем. Са друге стране, мудраци са Истока јашу да се поклоне тек рођеном Богу вођени звездом. Понекад слику прати натпис из Јеванђеља по Луци (2,37): „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља“. Из средишта се, у млазу светла, појављује звезда усмерена према глави детета. Под утицајем литургијске поезије, у којој се описују љубав и бол мајке над умрлим сином, слика се Богородица како прислања образ уз образ детета, предвиђајући његову смрт на Крсту.  Да би се Хришћани достојно припремили за Божић, установљен је Божићни пост од 15. новембра до 24. децембра, који није тако строг као Васкршњи. Он одговара зимском, годишњем одмору. Сам празник Божић, је увек мрсни дан. Ο Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.

‘And when the fullness of time was come, God sent His only-begotten Son’ (Gal. 4:4), to save the human race. And when the ninth month had come after the archangel Gabriel appeared to the most holy Virgin in Nazareth, saying: ‘Hail) thou that art highly favoured… thou shalt conceive and bear a son’ – at that time a decree went forth from Caesar Augustus that all the inhabitants of the Roman Empire be taxed. In accordance with this decree, everyone had to go to his own town and there be inscribed. Therefore righteous Joseph came with the most holy Virgin to Bethlehem, the city of David, for they were both of the royal House of David. But, there being a great many people in that small city for the census, Joseph and Mary could not find a lodging in any house, and found shelter in a cave which the shepherds used as a sheepfold. In this cave the most holy Virgin gave birth to the Saviour of the world, the Lord Jesus Christ. Bearing Him without pain, as He was conceived without sin of the Holy Spirit and not of man, she herself wrapped Him in swaddling bands, worshipped Him as God and laid Him in a manger. Then righteous Joseph drew near and worshipped Him as the divine Fruit of a virgin womb. Then the shepherds came in from the fields, directed by an angel of God, and worshipped Him as Messiah and Saviour. The shepherds had heard a multitude of angels singing: ‘Glory to God in the highest, and on earth peace, goodwill among men’ (Luke 2:14). At that time there also came wise men from the East, led by a wonderful star, bearing their gifts: gold, frankincense and myrrh, and worshipped Him as King of kings, offering Him their gifts (Matt. 2:11). Thus He came into the world Whose coming had been foretold by the prophets and Who was born in the way that they had prophesied: of the most holy Virgin, in the city of Bethlehem, of the lineage of David according to the flesh, at the time when there was no longer in Jerusalem a king of the tribe of Judah, but Herod the stranger was on the throne. After many types and prefigurings, messengers and heralds, prophets and righteous men, wise men and kings, finally He appeared, the Lord of the world and King of kings, to perform the work of the salvation of mankind that could not be performed by His servants. May His be eternal glory and praise! Amen.

Advertisements
Овај унос је објављен под Пролог. Забележите сталну везу.