Свети Првомученик и Архиђакон Стефан – The Holy Protomartyr Stephen the Archdeacon

pokimica sveti stefanБеше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

Stephen was the first of the seven deacons whom the holy apostles ordained for the service of the poor in Jerusalem. This is why he is called the Archdeacon – the first, or chief, of them. By the power of his faith, Stephen worked many wonders among the people. The wicked Jews disputed with him, but were always confounded by his wisdom and the power of the Spirit who acted through him. Then the shameful Jews, adept at calumny and slander, stirred up the people and leaders against this innocent man. They slandered Stephen, saying that he had blasphemed against God and against Moses, and quickly found false witnesses who supported their assertion. Then Stephen stood before the people, and all saw his face ‘like the face of an angel’: that is, his face was illumined by the light of grace as was the face of Moses when he talked with God. Stephen opened his mouth and spoke of God’s manifold works and marvels, performed in the past for the People of Israel, and of the people’s manifold transgressions and opposition to God. He especially denounced them for the slaying of Christ the Lord, calling them ‘betrayers and murderers’ (Acts 7:52). While they ground their teeth, Stephen looked and saw the heavens open and the glory of God, and spoke to the Jews of what he saw: ‘Behold, I see the heavens opened, and the Son of Man standing on the right hand of God’ (7:56). Then the malicious men took him out of the city and stoned him to death. Thus this first of Christ’s martyrs made a glorious end and entered into the Kingdom of Christ our God.

Advertisements
Овај унос је објављен под Пролог. Забележите сталну везу.