Свети Сава Први Српски Архиепископ и учитељ – Saint Sava

okoviikona21Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

The son of Stefan Nemanja, the great Serbian national leader, he was born in 1169. As a young man he yearned for the spiritual life, which led him to flee to the Holy Mountain, where he became a monk and with rare zeal followed all the ascetic practices. Nemanja followed his son’s example and himself went to the Holy Mountain, where he lived and ended his days as the monk Simeon. Sava obtained the independence of the Serbian Church from the Emperor and the Patriarch, and became its first archbishop. He, together, with his father, built the monastery of Hilandar and after that many other monasteries, churches and schools throughout the land of Serbia. He travelled to the Holy Land on two occasions, on pilgrimage to the holy places there. He made peace among his brothers, who were in conflict over their rights, and also between the Serbs and their neighbours. In creating the Serbian Church, he created the Serbian state and Serbian culture along with it. He brought peace to all the Balkan peoples, working for the good of all, for which he was venerated and loved by all on the Balkan peninsular. He gave a Christian soul to the people of Serbia, which survived the fall of the Serbian state. He died in Trnovo in the reign of King Asen, being taken ill after the Divine Liturgy on the Feast of the Theophany in 1236. King Vladislav took his body to Milegeva, whence Sinan Pasha removed it, burning it at Vracar in Belgrade on April 27th, 1595.

Advertisements
Овај унос је објављен под Пролог. Забележите сталну везу.