Парохијско писмо пред Србске новомученике јасеновачке 2013

mucenici-jasenovackiСве више на ударним вјестима на свим медијима говоре, али и читамо о рату и насиљу. Слушајући и читајући често помислимо како и нема ништа истрајнијег у животу сем рата и насиља. Нажалост, сукоби и непријатељства међу људима постају константе које обиљежавају, и као по неком, рекли бисмо, усуду, прате људску историју. Дакле, најприје и превасходно рат је стање нашег унутарњег немира, стање наше недоречености и индувидуалне затворености, загубљености циља кретања. Тако у рату можемо идентификовати: „освајаче“, „ослободитеље“ али и свједоке, мученике, који су спремни достићи врхунац љубави, тако шта свој живот полажу за другог. Они, побјеђујући вјером страх од смрти, себе дају бранећи слабије од насртаја силника.

Парохијско писмо у целини, протонамесника др Бранислава Кончаревића прочитајте овде: ПАРОХИЈСКО ПИСМО 54.

Advertisements
Овај унос је објављен под Парохијска писма. Забележите сталну везу.